Besplatni spinovi bez uslova, ili bez depozita su se pojavili relativno skoro u Srbiji, iako je klađenje u Srbiji dozvoljeno, zakonski regulisano i dugo prisutno. Interesantan je podatak da je prva kladionica u Srbiji otvorena još 26.02.1993. godine i to na stadionu OFK Beograd. To je bila kladionica Atlantik koja je istovremeno bila i prva kladionica na prostoru jugoistočne Evrope. Velika ekspanzija kladionica kod nas započinje tek posle 2000. godine.
Kladionice su uvek odgovarale na zahteve svojih igrača, pa su im omugućile i online klađenje. Ovaj vid klađenja je sve je popularniji među igračima.
U Srbiji postoji jasno definisan Zakon o Igrama na sreću, poslednji koji je donet 2020. godine i sastoji se od čak 140 članova. U okviru njega nalaze se i odredbe o klađenju putem sredstava elekstronske komunikacije, odnosno online klađenju. Na zadovoljstvo svih igrača, i ovaj vid klađenja je dozvoljen u Srbiji. Postoje zakonom određeni uslovi za ostvarivanje dozvole koje svaka kladionica treba da ispuni.
Nakon što država objavi javni poziv za izdavanje dozvole za priređivanje igara na sreću, kladionice se prijavljuju i potrebno je da ispune postavljene uslove.
Ukoliko to uspešno obave dobijaju dozvolu koja važi 10 godina. Naravno, ukoliko kladionice prekrše neka od pravila, ta dozvola može da bude ukinuta i pre isteka tog roka.
Neki od uslova koji se zahtevevaju od kladionica su:
- Uplata naknade za dozvolu za rad u iznosu od 500.000 evra
- Obezbeđen osnovni kapital u iznosu od 250.000 evra
- Obezbeđena zaštita podataka igrača u njihovom učestvovanju u igrama
- Obezbeđeno osiguranje za isplate dobitaka igrača
Ukoliko posluju putem sredstava elektronske komunikacije, moraju da budu registrovane kao pravno lice na teritoriji Republike Srbije. Na sajtu Ministarstva finansija odnosno Uprave za Igre na sreću, možete naći sve o Zakonima o Igrama na sreću, listu svih kladionica sa dozvolama, bilo da posluju na određenim lokacijama ili online.
Od 2015. godine izmenama Zakona o igrama na sreću, od igrača koji su ostvarili dobitak veći od 11.344 dinara zahtevalo se da plate porez u iznosu od 20% ukupnog dobitka. Ova oduka je izazvala veliko nezadovoljstvo među igračima i njihov broj se značajno smanjio nakon toga. Kako su mnoge kladionice izgubile veliki broj svojiih klijenata, bilo je jasno da moraju nešto da preduzmu. Odluka koja je doneta jeste da navedeni porez više ne snose igrači, već kladionice. Ovo je bio uspešan kompromis, igrači su se vratili svojim omiljenim kladionicama, a one su nastavile da uspešno posluju i ostvaruju profit. Od tada, jedini porez koji igrači plaćaju je onaj ostvaren igranjem LOTO-a i drugih lutrija.
Pošto su se mnogi žalili na diskriminaciju koja je u ovom slučaju bila očigledna, doneta je još jedna izmena zakona. Svi dobici koje igrači ostvare kod kladionica, a veći su od 2,729,304 dinara dodatno se oporezuju i taj deo snose igrači. Za dobitke do 4,941,288 dinara porez je 10%, a za dobitke preko tog iznosa, porez se obračunava 15%. U tom slučaju, igrači su u obavezi da svoje dobitke prijave Poreskoj upravi.
Ne oporezuje se celokupan iznos, već samo razlika između 2,729,304 dinara i ostvarenog dobitka.